{"id":163,"date":"2008-03-28T12:34:19","date_gmt":"2008-03-28T10:34:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.worldofart.org\/aktualno\/intervju-s-petjo-grafenauer-krnc\/"},"modified":"2018-07-17T09:21:57","modified_gmt":"2018-07-17T07:21:57","slug":"intervju-s-petjo-grafenauer-krnc","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/intervju-s-petjo-grafenauer-krnc","title":{"rendered":"Intervju s Petjo Grafenauer Krnc"},"content":{"rendered":"

Vanja \u017danko<\/strong><\/p>\n

Zahvaljujem Petji na trudu da razbije jezi\u010dnu barijeru, tako da smo napravile intervju na hrvatsko-srpskom jeziku u Sloveniji.<\/p>\n

Petja Grafenauer Krnc je mlada povjesni\u010darka umjetnosti i komparatistica knji\u017eevnosti. Trenutno radi kao kustosica privatne ljubljanske galerije Ganes Pratt. Sa Sa\u0161om Nabergoj vodi Laboratorij Sveta umetnosti pri SCCA-Ljubljana. Radila je brojne projekte i istra\u017eivanja, a posebno je zanimaju dvije teme: masovni mediji u slikarstvu i struktura svijeta umjetnosti. Petja je na poslijediplomskom studiju, radi na doktorskom radu pri Institutum Studiorum Humanitatis u Ljubljani.<\/p>\n

Za po\u010detak mi reci ne\u0161to o sebi i svom radu.<\/strong><\/p>\n

Evo ba\u0161 sam ju\u010der radila prijavu za radnu stipendiju za Ministarstvo i to nekako u glavi i na papiru sa\u017eela. Pa, da po\u010dnem od studija. Studirala sam povest umetnosti i onda sam u tre\u0107oj godini, jer nisam bila zadovoljna svojim studijem, jer nije bilo predavanja iz savremene umetnosti, niti iz metodologije i teorije, upisala jo\u0161 uporednu knji\u017eevnost. Povest umetnosti sam zavr\u0161ila s diplomom o futurizmu, ta\u010dnije tema su bile tavole parolibere \u2013 vizualna poezija iz strane likovne umetnosti. Onda sam shvatila, da ho\u0107u da nastavim studije, ali ne na tom fakultetu jer nisam imala mentora. Upisala sam se na Institutum Studiorum Humanitatis, jo\u0161 uvek u Ljubljani i sad tamo radim na doktoratu. Prvo sam radila magisterij s kojeg sam direktno pre\u0161la na doktorat. Radim doktorat o slikarstvu, to je jedna od od dve teme kojima se bavim. Pi\u0161em o slovena\u010dkom slikarstvu od avangarde do danas i stvaram neku drugu liniju, koja je razli\u010dita od dominantne slovena\u010dke modernisti\u010dke istorije slikarstva i bavi se pitanjem kako su slikari razumeli masovne medije. Mo\u017eda je zanimljivo kako sam do toga do\u0161la… Videla sam izlo\u017ebu \u017dige Kari\u017ea Teror dekor II u Maloj galeriji u Ljubljani (2000) i preko te izlo\u017ebe sam prona\u0161la sve te slovena\u010dke slikare, koji su po\u010deli da izla\u017eu negde oko 1997. U svoj rad su unosili imid\u017ee iz medija i medijske imid\u017ee preispitivali u svojim slikama. Posle te izlo\u017ebe ja sam se s njima bavila, upoznala sam ih, pisala im tekstove\u2026 Tako je po\u010delo moje bavljenje slikarstvom i iz toga proizlazi tema mog doktorata. Razmi\u0161ljala sam za\u0161to se deo slikarstva, koje je bilo u svetu jako zanimljivo, prepoznatljivo i priznato, u Sloveniji se nije moglo uveljaviti (to put into force). To je jedna linija u artu koja me zanima, a druga je vi\u0161e sociolo\u0161ko orijentirana. Zanima me pitanje kako je konstruisan prostor umetnosti. <\/p>\n

Sociolo\u0161ka orijentiranost upravo i mene zanima. Ajde mi prvo objasni \u0161to to zna\u010di prostor umjetnosti za tebe?<\/strong><\/p>\n

Pa prostor umetnosti kao svet umetnosti, koji meni zna\u010di neku me\u0161avinu onoga \u0161to pod tim podrazumjevaju Artur C. Danto i George Dickie. To je neka me\u0161avina umetni\u010dkih radova, teorija i pri\u010da koje se bave umetno\u0161\u0107u, institucija, ljudi, ideja koje postoje, knjiga i \u010dasopisa o artu\u2026<\/p>\n

Da se vratimo na socijalnu orijentiranost, koliko si se bavila socijalno anga\u017eiranom umjetno\u0161\u0107u, i da li po tebi danas umjetnost ima socijalnu va\u017enost?<\/strong><\/p>\n

Naravno da mislim da umetnost ima do neke mere socijalnu va\u017enost. Ne mislim da mo\u017ee da menja svet, nisam tako naivna. Ali, s druge strane, da – mislim da je ba\u0161 bitna jer mo\u017ee da otvara neki prostor refleksije i razmi\u0161ljanja, mo\u017ee sva\u0161ta da ti da. Isto mislim da je bitno u tom pravcu podu\u010davanje ljudi o umetnosti. Toga u na\u0161em lokalnom prostoru ima izuzetno malo, pa onda dolazi do razlike shvatanja umetnosti kao ne\u010dega \u0161to je otu\u0111eno, \u010dudno, samo za neke specijalne krugove ljudi.<\/p>\n

Zanimljivo je tvoje istra\u017eivanje masovnih medija od avangarde. \u0160to si otkrila, da li uop\u0107e postoji u umjetnosti prije \u0161ezdesetih godina?<\/strong><\/p>\n

Da, postoji, kod nas je to npr. bila 1926 godina. U Sloveniji je u to vreme Avgust \u010cernigoj, koji je godinu dana studirao na Bauhausu u Ljubljani napravio izlo\u017ebu. Radio je npr. leplenke i napravio izlo\u017ebu u Srednoj Tehni\u010dkoj \u0161koli. Tu je izlo\u017eio sva\u0161ta – od motora do natpisa tipa \u201edosta nam je umetnosti koja je samo za ukras, koja samo slu\u017ei kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu.\u201c Kasnije ga je policija izbacila iz Ljubljane jer su mu na\u0161li neki komunisti\u010dki \u010dasopis. Tada se vratio u Trst, pa je tamo radio i osnovao jednu konstruktivisti\u010dku grupu. Ali, \u0161to je zanimljivo jest da se u slovena\u010dkom dru\u0161tvu nitko time nije bavio do \u0161ezdesetih, tako da je \u010cernigoj prvu retrospektivnu izlo\u017ebu imao tek 1974. godine, a izlo\u017ebu je radio Peter Kre\u010di\u010d. U to vreme su bile neke velike izlo\u017ebe avangarde u Jugoslaviji, ali \u010cernigoj skoro nije bio pominjan, jer nije bio prepoznat kao va\u017ean umetnik avantgarde u slovena\u010dkom prostoru, pa se tako njegovo ime i rad nisu pojavljali ni u \u0161irem prostoru. Mene jako zanima ta gradnja diskursa o umetnosti. Za\u0161to su neke stvari dominantne, a druge ispadaju kao neva\u017ene ili manje bitne. Naravno stvari se menjaju, ali zanima me za\u0161to se menjaju ba\u0161 u nekom trenutku in zbog \u010dega. <\/p>\n

Sad smo se u biti vratili na masovne medije u umjetnosti i socijalno anga\u017eiranu umjetnost, i povezali te dvije teme u jednom koraku. Jer je mene zanimalo da li je danas socijalno anga\u017eirana umjetnost utopija? <\/strong><\/p>\n

Sada je pitanje \u0161to je savremena umetnost i \u0161ta je socijalno anga\u017eirana savremena umetnost. Da li samo ono \u0161to se predstavlja u galerijama, ili su tu prisutne i neke druge stvari. Ja se uvek pla\u0161im o tome da govorim. Jer kad npr. ima\u0161 grafiti artiste, koji mogu da deluju izvan sistema umetnosti, a to zna\u010di, da na neki na\u010din uop\u0161te nisu shva\u0107eni kao umetnici, oni ba\u0161 tom subverzivno\u0161\u010du i nepristajanjem na pravila sistema mogu ne\u0161to da postignu. Ali da bi u okviru umetnosti ne\u0161to napravio vidljivim o tome treba da se pi\u0161e, govori, da se to na neki na\u010din poka\u017ee, izlo\u017ei. A u tom trenutku kad se to desi, ta stvar \u2013 u ovom primjeru grafiti \u2013 se na\u0111e u okviru sistema umetnosti, oni su uba\u010deni u sistem. A tom vidljivo\u0161\u0107u koja omogu\u0107ava da poruka do\u0111e do \u0161ire publike, s druge strane se smanji mogu\u0107nost da bi ta poruka bila \u010ditana kao subverzivna, anga\u017eirana\u2026 Sistem umetnosti, na na\u010din kako je strukturiran \u2013 stavljanje nekih stvari u galeriju, koja je nekako odmaknuta i ima sva zna\u010denja koja je dobila preko istorije – nekako smanjuje ja\u010dinu poruke. S druge strane, kroz taj sistem, ako dobro funkcionira, ljudi koji ina\u010de ne bi do\u0161li do nekih ideja, koji se mo\u017eda i pla\u0161e subkulture, politi\u010dkog, subverzije\u2026 ili mo\u017eda iz nekih razloga nisu do\u0161li u kontakt s nekim idejama, mogu da te ideje prihvate ili barem shvate, pa mo\u017eda to menja deo njihovog pogleda na \u017eivot. Tako to pitanje je po meni uvijek ambivalentno.<\/p>\n

Zato me i zanima, \u0161to ti misli\u0161 da kao kustos mo\u017ee\u0161 u\u010diniti, koja je tvoja uloga?<\/strong><\/p>\n

Ja se ne bavim dugo vremena kustoskim praksama, pre sam vi\u0161e pisala kritike. Verovatno zato ose\u0107am da sam imala \u0161ansu da gledam, barem u lokalnom prostoru, kako kustosi rade. Mislim, da je to za mene, za moju kustosku formaciju jako va\u017eno. To mi je bilo super, jer nisam u\u0161la u taj posao ne znaju\u0107i \u0161to me \u010deka. Nego sam znala koji problemi mo\u017eda tu postoje. Mislim, da je saradnja umetnika i kustosa jako bitna. Kustos mo\u017ee da doprinese umetnikovom radu na razli\u010dite na\u010dine. Opet mislim da je ba\u0161 bitna komunikacija, i razmenjivanje pogleda i ideja. Mislim da je kustosova uloga da umetniku na neki na\u010din poma\u017ee u smeru stalnog preispitivanja njegovog rada, razmi\u0161ljanja oko koncepata, ukazivanja na neke nove stvari, ideje, radove\u2026 S druge strane tu su i veoma prakti\u010dne stvari \u2013 u ovom trenutku je te\u0161ko o\u010dekivati da bi umetnik mogao sasvim sam da funkcioni\u0161e u sistemu umetnosti, jer taj rad ne podrazumeva samo stvaranja rada nego i traganje za prostorima izlaganja, traganje za sredstvima za produkciju, milijun nekih stvari koje su organizacijske prirode. Sve te stvari je lak\u0161e uraditi u saradnji. Ali mi se najbitniji \u010dini taj odnos davanja i primanja izme\u0111u umetnika i kustosa – ideja, informacija, razmi\u0161ljanja o mogu\u0107nostima prezentacije rada, ukazivanja na mogu\u0107nosti daljnjeg razvoja rada, preispitivanja kvaliteta rada\u2026 Onda je tu jo\u0161 pitanje prevo\u0111enja umetni\u010dkog rada publici. I to je jedan od bitnih radnih zadataka kustosa. <\/p>\n

Upravo to me zanima, da li ti kao kustos funkcionira\u0161 u nekom sustavu ili funkcionira\u0161 sama? Da li uop\u0107e kolektivi danas postoje u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n

Ja mislim da nikako ne funkcioniram sama, i to i ne bih volela. (smijeh) Mislim da je na svakoj razini \u017eivota, pa i u umetnosti povezivanje izme\u0111u ljudi ba\u0161 bitna stvar. S jedne strane je tu npr. promocija umetni\u010dkog rada. Ja ne \u017eelim razmi\u0161ljati, da su stvari kao promocija i tr\u017ei\u0161te nu\u017eno lo\u0161i ili da su npr. graffiti artisti uvek dobri. Tu ima vi\u0161e razina. Mislim da povezivanje slu\u017ei razvijanju i mo\u017ee da zna\u010di napredak za sve upletene. Uvek je lak\u0161e raditi kad ima vi\u0161e ljudi, mo\u017ee da se podeli rad, druk\u010dije idu ideje… Mislim da su veze izme\u0111u ljudi jako bitne. Ako postoji dobar kolektiv, kojeg sastavljaju zreli ljudi, koji imaju \u201edrive\u201c i cilj, koji su u svom radu ambiciozni \u2013 ne nu\u017eno na na\u010din promocije ili karijere nego na na\u010din \u017eelje i ljubavi do onog \u0161ta rade – a s druge strane, da svatko u njemu drugima pusti da di\u0161e, to je po meni najbolje \u0161to mo\u017ee da se desi.<\/p>\n

Jer sam vidjela da si radila zanimljive projekte, i ono \u0161to mi se \u010dini va\u017eno, da mora\u0161 prezentirati umjetnost struci, javnosti ali i ljudima koji imaju kapital. Vidjela sam da si radila zanimljive projekte za umjetnike, istra\u017eivanje produkcijskih mogu\u0107nosti umjetnika za U3 \u2013 Trienale sodobne slovenske umetnosti, \u010cajanke za sodobno umetnost, Labsus.<\/strong><\/p>\n

Mislim da kao kustos treba\u0161 stalno reflektirati ono \u0161to radi\u0161, i stalno raditi na tome da ne\u0161to novo sazna\u0161. Mislim, to je onda full time job. Ali, ne mo\u017ee\u0161 da radi\u0161 samo u jednom smeru. Mislim da je neko teoreti\u010dko znanje potrebno da bi razumeo \u0161to umetnici rade, da bi mogao da o tome razmi\u0161lja\u0161, da bi mogao da odabere\u0161 \u0161to je dobro a \u0161to nije, a i to da bi to znanje onda prezentirao na razli\u010ditim nivoima. \u0160to se ti\u010de prezentacije, ja uvek razmi\u0161ljam da su super teoreti\u010dari oni koji shva\u0107aju razli\u010dite razine publike i mogu da te ideje na razli\u010dite na\u010dine prezentiraju.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de kapitala, da li misli\u0161 da moramo biti menad\u017eeri?<\/strong><\/p>\n

Ja imam sre\u0107e u ovoj galeriji gde radim, i nadam se da \u0107e to jo\u0161 neko vreme tako da ide, jer se moj \u0161ef Primo\u017e Nemec bavi tr\u017ei\u0161nim pitanjima. Ja se mogu baviti strukom i umetnicima, a on se bavi prodajom. Neko znanje je sigurno super i u tom pravcu, ali te\u0161ko je biti stru\u010dan na svim nivoima, a da stvari ne bi bile povr\u0161ne ili lo\u0161e odra\u0111ene i tako opet dolazimo do povezivanja. Ali i kad se kustos bavi npr. prodajom ili menad\u017eerstvom bitno je da nikad ne do\u0111e do banalizacije do razine, da ka\u017ee\u0161: \u201eovo vam dobro ide uz kau\u010d.\u201c To mi se \u010dini poni\u017eenje za umetnikov rad. Mislim, da se mogu stvari na drugi na\u010din re\u0107i kupcu i da i na tom nivou postoji mogu\u0107nost za predaju nekih znanja.<\/p>\n

U krajnjoj liniji, ti se od po\u010detka bavi\u0161 masovnim medijima i upotrebljava\u0161 ih u svom radu, i bavi\u0161 se njima u umjetnosti.<\/strong><\/p>\n

Wow, o tome nisam jo\u0161 nikad razmi\u0161ljala! Ba\u0161 zanimljivo.<\/p>\n

Druga strana koja mene zanima je tema EU i Slovenije, da li se Slovenija otvorila kao tr\u017ei\u0161te i kao mjesto financiranja, i da li se njoj Europa otvorila?<\/strong><\/p>\n

Kod pitanja financiranja nemam ba\u0161 ose\u0107aj da je do\u0161lo do promene ba\u0161 u trenutku kad smo u\u0161li u EU. Mislim da se desila ve\u0107a promena tada kad smo postali svoja dr\u017eava, u to vreme su se neke stvari po\u010dele menjati u umetnosti. Mislim da jo\u0161 uvek nismo dovoljno otvoreni, ali ne mislim da nemamo mogu\u0107nosti. Mislim da umetnici zbog sistema \u0161kolovanja, nisu stigli do toga, da je super menjati mesto, da tra\u017ee financije izvan okvira ministarstva ili op\u0161tine. Svakako se vi\u0161e putuje i ministarstvo ima potpore za rezidenciju, iako nije ba\u0161 dosta uradilo. Stvari se menjaju \u2013 ne uvek na bolje. Veliki problem je da na\u0161a kulturna politika nije shvatila da nije va\u017eno podupirati samo prezentaciju na\u0161e kulture u inostranstvu, nego da bi trebalo raditi ili financirati i drugu smer, dovoditi izlo\u017ebe iz inostranstva u Sloveniju, jer jedino tako ideje mogu da se razmenjaju i razvijaju.
\nS druge strane, EU jeste jedno stanje s kojim ja li\u010dno imam problema, ali shva\u0107am da je to isto neko stanje za koje smo se odlu\u010dili kao nacija, pa se s tim treba nekako suo\u010diti. Ali uvek razmi\u0161ljam da dolazimo iz isto\u010dne zemlje ili s Balkana, i na\u010din na koji nas shva\u0107a Zapad mi je jako problemati\u010dan. Imala sam ba\u0161 grozno iskustvo na otvaranju izlo\u017ebe u Esselu pre dve godine. Karlheinz Essel je u svom govoru rekao: \u201eMi vam sve dajemo, mi \u0107emo vam pomo\u0107i…\u201c Kao da Zapad nekako igra ulogu dobrog tate koji nas spa\u0161ava, a nikad se ne pita \u0161ta nam sve uzima. Uvek imam \u201efeeling\u201c tog nekog kompleksa ni\u017ee vrednosti, ali ba\u0161 verujem da je na\u0161a lokalna umetnost ravnopravna ili mo\u017eda ponekad \u010dak i zanimljivija jer ako ne bi bila, za\u0161to bi je Zapad toliko \u017eeleo.<\/p>\n

Kako misli\u0161 da se po tome pitanju, ne samo EU nego i Hrvatske, mo\u017eemo povezati?<\/strong><\/p>\n

Dobre stvari uvek nastaju tako, da se sretnu ljudi koji razmi\u0161ljaju sli\u010dno i rade zajedno. Bez te energije se te\u0161ko radi.<\/p>\n

I za kraj, kako vidi\u0161 sebe, \u0161to radi\u0161, gdje si, kako vidi\u0161 svoj put?<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 uvek mi ostaju dve linije: slikarstvo i konstrukcija sveta umetnosti. Verovatno \u0107u uvek tra\u017eiti poslove koji \u0107e mi nuditi mogu\u0107nost da se bavim time. Isto mislim da mi je va\u017eno da imam taj \u201eversability\u201c, ne bih mogla da budem samo kod ku\u0107e i pi\u0161em, jer mi puno zna\u010di da \u017eivim na sceni i pratim, pri\u010dam s ljudima; a s druge strane ne bih mogla samo to da radim, jer mi treba refleksija i imam jaku \u017eelju za novim znanjima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vanja \u017danko Zahvaljujem Petji na trudu da razbije jezi\u010dnu barijeru, tako da smo napravile intervju na hrvatsko-srpskom jeziku u Sloveniji. Petja Grafenauer Krnc je mlada povjesni\u010darka umjetnosti i komparatistica knji\u017eevnosti. Trenutno radi kao kustosica privatne ljubljanske galerije Ganes Pratt. Sa Sa\u0161om Nabergoj vodi Laboratorij Sveta umetnosti pri SCCA-Ljubljana. Radila je brojne projekte i istra\u017eivanja, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/163"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=163"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/163\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9465,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/163\/revisions\/9465"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=163"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=163"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=163"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}