{"id":2237,"date":"2012-06-14T14:16:11","date_gmt":"2012-06-14T12:16:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.worldofart.org\/aktualno\/?p=2237"},"modified":"2018-06-18T22:23:00","modified_gmt":"2018-06-18T20:23:00","slug":"recenzija-izlozbe-real-time-settings-for-nerdves","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/archives\/2237","title":{"rendered":"Recenzija izlo\u017ebe REAL TIME SETTINGS FOR NER[D\/VE]S"},"content":{"rendered":"

Kritika razstave<\/p>\n

Za \u017eiv(al)ce v realnem \u010dasu<\/em>
\nGalerija \u0160kuc, Stari trg 21, Ljubljana
\n3. 4.\u201319. 4. 2012<\/p>\n

\n

Tendencije i prakse savremene umetni\u010dke produkcije pokazuju konstantni interes ili potrebu ka interdisciplinarnom uklju\u010divanju tehnolo\u0161kih dostignu\u0107a u diskurs umetnosti, gde se autonomni prostori umetnosti slu\u017ee tehnologijom kao medijem ili instrumentom u percipiranju i autorefleksiji svojih polja. Potrebom da se operi\u0161e tehnolo\u0161kim sredstvima u polju umetnosti konstitui\u0161u se nove paradigme u umetnosti i nove estetike, koje pomeraju \u2019standardizovane\u2019 perspektive umetnosti, \u010dine\u0107i je otvorenim i radikalnim prostorom za ispitivanje novog, unapred recikliranog medijskog jezika.
\n<\/a>
\nS tim u vezi izlo\u017eba pod nazivom Real Time Settings for Ner[d\/ve]s <\/em>koja je nastala kao produkt saradnje \u0160KUC-a i Ljudmile (Ljubljanski digitalni medijski laboratorij)[1]<\/a>, i koju je publika mogla da iskusi (klasi\u010dan odnos pasivnog posmatranja nije dovoljan) tokom aprila ove godine, konceptualizuje ideju pro\u017eimanja umetnosti i novih medijskih tehnologija. Zami\u0161ljena kao akuratorski projekat koji pokre\u0107e dijalog izme\u0111u umetnika i inovatora, kompjuterskih in\u017eenjera, hakera, u cilju kreiranja nekomercijalne umetni\u010dke produkcije i ispitivanja odnosa tela (posmatra\u010da) prema distinkciji realno-virtuelno. Osam radova koji \u010dine izlo\u017ebu suo\u010davaju \u010dovekove perceptivne sposobnosti i mo\u017edani poredak sa distorzijama, ose\u0107anjima dezorijentisanosti, o\u010darano\u0161\u0107u ili dilemom nad savremenim aspektima \u017eivljenja, izazvanu radom home made <\/em>instalacija.<\/p>\n

\n

\n\"Time<\/a>
\nTime is Money<\/em>, Domestic Research
Society, 2010 (SI)<\/div>\n

\n

\n\"Whatever<\/a>
\nWhatever Dance Toolbox<\/em>, BADco. i Daniel Turing, 2011 (HR\/DE)<\/div>\n

<\/div>\n

Rad Time is Money <\/em>na sarkasti\u010dan i duhovit na\u010din poziva posmatra\u010da da ubacivanjem novca u instalaciju kupi svoje slobodno vreme, \u0161to zapravo banalizuje i dovodi do apsurdnosti savremenu egzistencijalnu matricu po kojoj konstantni nedostatak vremena, u sprezi sa novcem, na\u0161e \u017eivote \u010dini skoro nepodno\u0161ljivim i haoti\u010dnim. Sa druge strane, rad Whatever Dance Toolbox<\/em> otvara mogu\u0107nost istra\u017eivanja i usavr\u0161avanja pokreta, kako kod amatera, tako i kod profesionalnih igra\u010da. Putem softvera, koji pored toga \u0161to analizira pokrete tako\u0111e postavlja na\u0161a tela u odnos sa prostorom i ure\u0111ajem, gde nam je dozvoljeno da korigujemo i uklju\u010dujemo kompleksnije pokrete u na\u0161e koreografije. Kineti\u010dka instalacija Karpetbeest<\/em>, podse\u0107a na \u2018primitivnog\u2019 robota i inspirisana je Teo Jansenovim (Theo Jansen) Strandbeests-<\/em>om.<\/p>\n

\n

\n\"Karpetbeest,<\/a>
\nKarpetbeest<\/em>, Luka Frelih, 2011\/12 (SI)<\/div>\n

\n

\n\"BLOWER,<\/a>
\nBLOWER<\/em>, Markus Decker, Karl Heinz Jeron
i Us(c)hi Reiter, 2011 (IT\/AT\/DE)<\/div>\n

<\/div>\n

Plasti\u010dni mobil, proizveden u 3D printeru, o\u010dekuje od posmatra\u010da da mu sa puno ljubavi pri\u0111e i pro\u0161eta ga kroz prostor galerije. Relacije izme\u0111u interneta, odnosno web servera i fizi\u010dke strukture dela ispituje instalacija BLOWER<\/em>. Koncipirana kao \u2019tabla\u2019 sa\u010dinjena od 300 kulera, povezana sa internetom, ova instalacija reaguje na kvalitet termina koji se pretra\u017euje; ako se tra\u017ee popularni termini kuleri \u0107e ja\u010de i glasnije ispu\u0161tati vazduh, a ako je manje popularan, kuleri manje reaguju. Na taj na\u010din se konzument ove instalacije suo\u010dava sa reakcijom i \u2019opredme\u0107ivanjem\u2019 njegove \u017eelje ili namere, dok je celokupan odnos \u010dovek \u2013 \u017eelja \u2013 instalacija uvu\u010den u neku vrstu efemernog spektakla.<\/p>\n

\n

\n\"Base<\/a>
\nBase 8<\/em>, Chris Sugrue, 2011 (USA)<\/div>\n

<\/div>\n

Mo\u017eda najprivla\u010dniji i najdopadljiviji rad na izlo\u017ebi, na koji odmah reagujemo jeste Base 8<\/em>. Rad je kreiran od stakla i refleksije koju ispunjavaju apstraktni geometrijski oblici, i istra\u017euje takozvani negativni prostor izme\u0111u prstiju (ima ih osam, \u0161to referira na naslov), \u0161ake i ruke. Kada ubacimo ruke ispod ogledala, negativni prostor i pokret aktiviraju razli\u010dite oblike, koji menjaju forme i polo\u017eaje, dok sama interakcija u nama budi prijatno iznena\u0111enje i uzbu\u0111enost. Stvaranje iluzije ovog tipa, koja se mo\u017ee pratiti od viktorijanske epohe kada je uvedena u pozori\u0161te, ima za cilj da stvori virtuelnu sliku na bini kako bi se kod publike stvorila doza misti\u010dnosti i fantazmagori\u010dnosti.<\/p>\n

Nasuprot pomenutoj prijatnosti rada Base 8<\/em>, ula\u017eenjem u instalaciju Fiction and Loss<\/em> i kombinovanjem auditivnog i vizuelnog materijala, posmatra\u010d se ose\u0107a dezorijentisanim mno\u0161tvom provokativnih slika i zvukova. Negativni sadr\u017eaji kojima smo izlo\u017eeni u isto vreme nas i privla\u010de i odbijaju, remete na\u0161u perceptivnu \u2019stabilnost\u2019 i \u010dine da se ose\u0107amo neprijatno, izgubljeno i zbunjeno.<\/p>\n

\n

\n\"LUMEN<\/a>
\nLUMEN – Drawing in augmented reality<\/em>, Dominik Mahni\u010d i Matic Poto\u010dnik, 2011\/12 (SI)<\/div>\n

<\/div>\n

Jo\u0161 kompleksnije izme\u0161tanje iz realnosti pru\u017ea rad LUMEN \u2013 Drawing in Augmented Reality<\/em>, koji pomo\u0107u opti\u010dkih nao\u010dara sa mikro\u010dipovima, senzornim ure\u0111ajem za registrovanje pokreta i dva monitora, omogu\u0107ava ulazak u virtuelni prostor. Rad je zami\u0161ljen kao virtuelni interfejs gde se simuliranjem pokreta crtanja u realnosti, u virtuelnoj dimenziji stvara digitalni crte\u017e. Ovaj rad na doslovan na\u010din oli\u010dava neke od teorija novih medija po kojima \u010dak i tradicionalni oblici umetnosti, poput slikarstva, u zavisnosti od na\u010dina kori\u0161tenja mogu postati inovativni i pro\u0161ireni.<\/p>\n

\n

\n\"\u0394<\/a>
\nΔ Lacanoid<\/em>, \u017diga Kranjec, Igor Kri\u017eanovskij
i Urban Belina, 2011 (SI)<\/div>\n

\n

\n\"\u0394<\/a>
\nΔ Lacanoid<\/em>, \u017diga Kranjec, Igor Kri\u017eanovskij
i Urban Belina, 2011 (SI)<\/div>\n

<\/div>\n

Poslednji rad na izlo\u017ebi, Lakanoid<\/em>, predstavlja emancipovanu, \u010dak \u2019autoritativnu\u2019 i osve\u0161\u0107enu instalaciju sa kojom mo\u017eemo da komuniciramo, da je posmatramo, ali na takav na\u010din da na\u0161im prisustvom ne remetimo njene untra\u0161nje procese. Kompleksno kreirana, ona se bavi pitanjima samosvesnosti i inteligencije tehnolo\u0161kog uma, kao i na\u010dinima na koji ih posmatra\u010d, odnosno \u010dovek percipira.<\/p>\n

Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za pomenute radove jeste da kroz ludisti\u010dki, interaktivni odnos prema posmatra\u010du u kome posmatra\u010d \u010dulno i, makar idealno, kognitivno u\u010destvuje, objekti dobijaju bezazlenu crtu humanoidnosti koja kao da isklju\u010duje \u2019odbojnost\u2019 prema tehnologiji nastalu uplitanjem diskursa mo\u0107i. Ovi objekti su o\u017eivljeni, inteligentni, imaju memoriju i komuniciraju sa nama, dok kod nas stvaraju potrebu da ih dodirujemo, ispitujemo i otkrivamo njihove, ali i na\u0161e kapacitete. Taj pozitivni stav prema tehnologiji, radove i izlo\u017ebu \u010dini atraktivnim i artikuli\u0161e nametnute dominantne socijalne i kulturne paradigme visokotehnolo\u0161kog doba. Izlo\u017eeni radovi tako\u0111e pokre\u0107u pitanja o samoj ontologiji umetni\u010dkog dela u kontekstu tehnologije, estetskoj poziciji koju proizvode, kao i ulozi \u010doveka u aktuelizovanju umetni\u010dkog dela.<\/p>\n

Amalija Stojsavljevi\u0107<\/em><\/p>\n

\n

Spisak radova i autora:<\/p>\n