{"id":2299,"date":"2012-06-26T16:39:38","date_gmt":"2012-06-26T14:39:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.worldofart.org\/aktualno\/?p=2299"},"modified":"2018-07-10T12:15:33","modified_gmt":"2018-07-10T10:15:33","slug":"porocilo-z-delavnice-branka-dimitrijevica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/archives\/2299","title":{"rendered":"Poro\u010dilo z delavnice Branka Dimitrijevi\u0107a"},"content":{"rendered":"

SVET UMETNOSTI, \u0161ola za kustose in kritike sodobne umetnosti
\n2011\/2013
\nLeto 14<\/p>\n

Branislav Dimitrijevi\u0107: Interpretiranje in situiranje sodobne umetnosti: Opazovanje, participacija, motivacija, raziskovanje in empatija<\/strong><\/p>\n

Delavnica iz pisanja o sodobni umetnosti<\/p>\n

18. maj 2012 (11.00\u201318.00)
\n19. maj 2012 (10.00\u201313.00)
\nProjektna soba SCCA, Metelkova 6, Ljubljana<\/p>\n

Udele\u017eenci: Ne\u017ea Mezek, Lela B. Njatin in te\u010dajniki 14. letnika Sveta umetnosti.<\/p>\n

\n\n\n\n
U okviru programa \u0161kole za kustose i kriti\u010dare ‘Svet umetnosti’, omogu\u0107eno je da se \u00a0pored brojnih zanimljivih i relevantnih predavanja gostuju\u0107ih stru\u010dnjaka, poput Andrzeja Szczerskog, Katharine Schlieben, Mi\u0161ka \u0160uvakovi\u0107a i drugih, odr\u017ei i radionica pisanja o savremenoj umetnosti koju je vodio Branislav Dimitrijevi\u0107. Sama radionica formirana je kao dvodnevno interaktivno punktiranje fenomena savremene umetnosti i kulture, gde su tokom prvog dana u dva ciklusa predavanja Branislava Dimitrijevi\u0107a, predo\u010dene neke od karakteristika i problemi savremene umetni\u010dke prakse, dok je drugi dan bio posve\u0107en prezentaciji radova i re\u0161avanju pojedina\u010dnih dilema u\u010desnika radionice.
\n
\nU bliskoj vezi sa pojmovima koji se pojavljuju ve\u0107 u naslovu predavanja, Dimitrijevi\u0107 prime\u0107uje da se u kontekstu savremene umetnosti sve re\u0111e postavlja pitanje \u0161ta je to umetnost, ve\u0107 pitanje \u0161ta se sa umetno\u0161\u0107u mo\u017ee uraditi. Ovaj performativni aspekt umetnosti, dakle potreba umetnosti da bude korisna i da ima dru\u0161tveno zna\u010denje, zamenilo je staru paradigmu konceptualne umetnosti po kojoj se umetnost ‘zatvara’ u autonomno polje i istra\u017euje sopstvene mehanizme funkcionisanja. Kako bi se jasnije sagledala savremena umetnost i umetnost generalno, Dimitrijevi\u0107 na samom po\u010detku uvodi pojmove odnosa situiranja i interpretiranja umetnosti, koje poku\u0161ava da razjasni najpre iz pozicije istori\u010dara umetnosti i kroz mnogobrojne primere iz istorije umetnosti. Putem sinteze (koja na neki na\u010din strukturira celokupno predavanje), kao rezultata dugogodi\u0161njeg bavljenja umetno\u0161\u0107u, zaklju\u010duje: 1. da je umetnost nesporazum i, 2. da se umetnost uvek bavi ne\u010dim \u0161to manjka u dru\u0161tvu. \u00a0Upravo nesporazum (ili, kako bi Ransijer rekao, disenzus) koji je imanentan umetnosti, dovodi se u blisku vezu sa interpretacijom, jer je vizuelni znak kojim umetnost barata otvoren znak, on ne mora da bude nu\u017eno fiksiran za odre\u0111ene konvencije, mo\u017ee da iza\u0111e iz nje i locira se u drugoj konvenciji. \u00a0U \u00a0takvoj \u00a0nestabilnosti \u00a0zna\u010denja \u00a0u \u00a0zavisnosti \u00a0od \u00a0konteksta, \u00a0odnosno \u00a0situiranosti umetnosti, razli\u010dite interpretacije ne mogu se okarakterisati kao ta\u010dne ili neta\u010dne, ve\u0107 kao postoje\u0107e, aktuelne, a \u010dak i ako nisu vi\u0161e aktuelne, ne zna\u010di da su manje ili vi\u0161e relevantne. Dakle, po\u0161to umetnost nije egzaktna nauka, ve\u0107 poseduje ambivalentnost i dvostrukost, interpretacije su neproverljive, dok susret razli\u010ditih interpretacija stvara zna\u010denje. Vra\u0107anje realnom \u017eivotu u umetnosti tokom devedesetih godina XX veka, nakon prethodnog bavljenja fikcijom, dobar je primer druge definicije da se umetnost uvek bavi ne\u010dim \u0161to manjka u dru\u0161tvu. Me\u0111utim, spektakularizacijom savremenog dru\u0161tva, uvo\u0111enjem reality show<\/em>-a i sve ve\u0107im prisustvom realnihtema, ovo polje \u00a0prestaje da bude interesantno umetnosti. Pitanje participacije u \u00a0dru\u0161tvu spektakla sme\u0161ta nas ili na jednu ili na drugu stranu spektakla, odnosno stavlja nas u poziciju ili egzibicioniste ili voajera. U takvom polju umetni\u010dka aktivnost vi\u0161e nema svoje upori\u0161te u smislu samog u\u010dinka slike, \u010dak ni kada je re\u010d o radikalnim slikama, jer su i one \u00a0deo javnog opticaja ili diskursa. Klju\u010dno pitanje koje Dimitrijevi\u0107 postavlja jeste kako misliti o savremenoj umetnosti kada imamo ta dva polariteta\u00a0 u \u00a0koja \u00a0smo \u00a0naterani \u00a0da \u00a0se \u00a0svrstamo. \u00a0U \u00a0kontekstu \u00a0umetnosti, \u00a0jedan \u00a0od \u00a0polova \u00a0je autonomija umetnosti koja u svojoj krajnjoj konsekvenci postaje komodifikovana, odnosno postaje roba, \u00a0dok \u00a0drugu \u00a0stranu \u00a0predstavlja \u00a0aktivna \u00a0umetnost \u00a0(aktivisti\u010dka\u00a0 umetnost) \u00a0koja, \u00a0pak, \u00a0uvek zavr\u0161ava u nekoj formi spektakla ili formi determinisane politi\u010dke ideje. Razlog tome je to \u0161to se politi\u010dnost umetnosti do\u017eivljava kao vezivanje za odre\u0111ene politi\u010dke modele (anarhizam, komunizam),\u00a0 \u00a0dok\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0umetnost\u00a0 \u00a0zapravo\u00a0 \u00a0ima\u00a0 \u00a0svoju\u00a0 \u00a0vlastitu\u00a0 \u00a0politiku\u00a0 \u00a0koja\u00a0 \u00a0nastupa\u00a0 \u00a0pre\u00a0 \u00a0te determinisanosti. Navode\u0107i teoreti\u010dara umetnosti Miku Hanulu, Dimitrijevi\u0107 razja\u0161njava odnos izme\u0111u ‘politizacije’ \u00a0i ‘politi\u010darenja’ umetnosti, \u00a0gde ‘politizacija’ predstavlja autonomno politi\u010dnu umetnost, a ‘politi\u010darenjem’ se umetnost stavlja u slu\u017ebu odre\u0111ene ideologije putem koje ideje treba da se artikuli\u0161u. Dakle, problem participacije kako u dru\u0161tvu tako i u umetnosti je komplekasan fenomen. Na koji na\u010din i da li je mogu\u0107e re\u0161iti problem participacije posmatra\u010da u delu? Ako se ima u vidu i da je jedan od op\u0161tih problema to \u0161to je na\u0161 svet zasnovan na postulatima koji ne dozvoljavaju da se tako lako izbri\u0161u odre\u0111ene granice ili barijere, kako se iz pozicije pasivnog konzumenta staviti u poziciju aktivnog u\u010desnika? Jedno od mogu\u0107ih ponu\u0111enih \u00a0re\u0161enja je pozicija ‘provizorne jednakosti’, gde umetnik nije stavljen u poziciju orkestratora doga\u0111aja, ve\u0107 sa minimalnom aktivno\u0161\u0107u balansira odnosom u\u010desnika i dela. Ono \u0161to \u0107emo od participacije uzeti kao relevantno jeste njen transformacijski aspekt (mesta, posmatra\u010da), jer je obrnuto od toga \u00a0jo\u0161 jedan oblik egzibicionisti\u010dko-voajerskog odnosa u kom se odr\u017eava razlika izme\u0111u producenta i konzumenta, i\u00a0 ponavljaju se ustanovljeni hijerarhijski mehanizmi.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan pojam koji zaokuplja pa\u017enju i koji Dimitrijevi\u0107 u toku svog izlaganja poku\u0161ava da razjasni jeste \u00a0empatija. \u00a0Kao \u00a0produkt \u00a0cini\u010dno-nihilisti\u010dkog \u00a0uma \u00a0savremenog \u00a0dru\u0161tva, \u00a0dana\u0161nji \u00a0\u010dovek posmatra odre\u0111ene stvari sa kojima se ne sla\u017ee kao fenomene koji nemaju nikakve veze sa njim, \u010dime \u00a0je \u00a0prekinuta\u00a0 logika \u00a0po \u00a0kojoj \u00a0jedino \u00a0mo\u017eemo \u00a0da \u00a0se \u00a0u\u017eivimo \u00a0u \u00a0ne\u0161to \u00a0tako \u00a0\u0161to \u00a0\u0107emo \u00a0se poistovetiti sa tim. Odsustvo empatije negira socijalnu komunikaciju, po kojoj ako smo oslobo\u0111eni empatije nismo u stanju da budemo du\u0161tveno bi\u0107e jer zadr\u017eavamo barijeru izme\u0111u nas i doga\u0111aja. Dakle, postoji velika razlika izme\u0111u \u00a0razumevanja ili odluke, i pitanja na koji na\u010din ne\u0161to usvajamo ukoliko ne u\u0111emo u empatijske relacije sa tim. U polju tih dru\u0161tvenih relacija, a u okviru socijalne imaginacije, umetnost mo\u017ee da igra zna\u010dajnu ulogu jer je kroz socijalnu imaginaciju koja je aktivna po svojoj definiciji, nizom malih gestova mogu\u0107e promeniti ono \u0161to je nezamislivo.<\/p>\n

Opservacijom mno\u0161tva pojmova kojima se slu\u017ei savremena umetni\u010dka praksa i kroz \u00a0sijaset primera od holandske umetnosti XVII veka do razli\u010ditih segmenata savremene umetnosti, predavanje Branislava Dimitrijevi\u0107a ponudilo je brojne teme za razmi\u0161ljanje u kontekstu umetnosti i kulture. U nekoj vrsti ‘disperzivnog’ izlaganja, bez ‘stroge’ metodologije koja bi celokupnu atmosferu predavanja smestila u krut akademski okvir, mapirani su najzna\u010dajniji aspekti ili karakteristike savremene umetnosti.<\/p>\n

Drugi dan radionice bio je rezervisan za desetominutnu prezentaciju i analizu pisanih radova u\u010desnika, gde bi se kroz neku vrstu konsultacija re\u0161ile ili \u00a0bar kanalisale odre\u0111ene dileme vezane za savremenu umetnost. Pojedina\u010dna izlaganja obuhvatala su razli\u010dita interesovanja, od aktivizma u umetnosti, subvertiranja ideologije kroz umetnost, odnosa politike i umetnosti, relacija unutar autonomije umetnosti, do savremene kustoske prakse, odnosa teoreti\u010dara umetnosti i kustosa i drugo, koja su proizvela intenzivnu diskusiju unutar grupe. Iako se na prvi pogled sticao utisak nagomilanosti \u00a0i preop\u0161irnosti ponu\u0111enog sadr\u017eaja tokom predavanja, predstavljeni radovi u\u010desnika radionice pokazali su dobru asmilaciju pojmova i interesantne refleksije na njih, \u010dime se na kvalitetan na\u010din sumiralo i zavr\u0161ilo dvodnevno iskustvo.<\/p>\n

Amalija Stojsavljevi\u0107<\/em><\/p>\n

\n

Napoved delavnice<\/a><\/td>\n

\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica
\n\"Delavnica<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

SVET UMETNOSTI, \u0161ola za kustose in kritike sodobne umetnosti 2011\/2013 Leto 14 Branislav Dimitrijevi\u0107: Interpretiranje in situiranje sodobne umetnosti: Opazovanje, participacija, motivacija, raziskovanje in empatija Delavnica iz pisanja o sodobni umetnosti 18. maj 2012 (11.00\u201318.00) 19. maj 2012 (10.00\u201313.00) Projektna soba SCCA, Metelkova 6, Ljubljana Udele\u017eenci: Ne\u017ea Mezek, Lela B. Njatin in te\u010dajniki 14. letnika […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13291,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[23,18,17],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2299"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2299"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2299\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13292,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2299\/revisions\/13292"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13291"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2299"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2299"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2299"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}