\n11. 10.\u22123. 12. 2012, Mestna galerija, Ljubljana
\nKustos: dr. Sarival Sosi\u010d<\/p>\n
\n
Retrospektivna izlo\u017eba Milana Eri\u010da pod nazivom Non Overview Exhibition<\/em> realizovana u prostoru Mestne galerije Ljubljana, pored toga \u0161to vizuelno predo\u010dava \u010detrnaestogodi\u0161nje stvarala\u0161tvo umetnika, tako\u0111e otvara pitanja interpretiranja i situiranja tradicionalnih umetni\u010dkih medija u kontekstu ere globalnog tr\u017ei\u0161ta, mas-medija i novih tehnologija. Jedna od karakteristika odre\u0111enog broja radova, naro\u010dito slika i crte\u017ea (onih koji su fiksirani za zid) jeste da je jedinstvo dela ‘razbijeno’ plastificiranim sistemom modula (poput mozaika) kojim se obezbe\u0111uju mikrototaliteti i autonomija detalja. Insistiranje na detaljima ogleda se i u strukturi objekata ili instalacija, \u010dime radovi postaju \u010ditljiviji i lak\u0161e dostupni. Pored upotrebe alegorije, metafore i ostalih ‘stilskih figura’ tradicionalne poetike, prisutni su humor, ironija i satira \u010dime se mo\u017ee iskazivati kriti\u010dki stav prema dominantnoj predstavi stvarnosti. Ovome naro\u010dito doprinisi kontradiktornost da radovi \u010desto deluju naivno i spontano, kao da su nastali u toku de\u010dije zaigranosti koja dovodi u vezu ‘nelogi\u010dne’ odnose poput papirnih pi\u0161tolja i \u017eita (World Trade)<\/em>, ili posude sa vodom pune razli\u010ditih de\u010dijih igra\u010daka ili svakodnevnih predmeta (The End of the Childhood)<\/em>, \u010dime se stvara emotivni odnos sa njim. Me\u0111utim svaka od tih \u010dak i bizarnih kombinacija utemeljena je na realnoj pri\u010di iz umetnikovog \u017eivota, koja mo\u017ee ili ne mora da bude klju\u010dna za samu interpretaciju zna\u010denja radova. Razli\u010dite jukstapozicije, dualizam i kontradikcije podvu\u010dene su nazivom izlo\u017ebe kao ‘nesagledive’ ali i \u010dinjenicom da je Milan Eri\u010d jedan od najve\u0107ih slovena\u010dkih akademskih slikara i u tom kontekstu naivan i ludisti\u010dki prizvuk izlo\u017eenih radova dodatno remeti na\u0161e poimanje njegovog stvarala\u0161tva.<\/p>\n Ako ovu izlo\u017ebu situiramo u trenutne tokove savremene umetni\u010dke produkcije, tada se otvara pitanje ontolo\u0161kog statusa tradicionalnih medija i njihovog estetskog ‘smisla’ (\u010dak iako se se Eri\u010devi radovi mogu shvatiti kao neka vrsta postmodernisti\u010dkog eklekticizma) u op\u0161tem preovladavanju studija kulture i medija, globalnog tr\u017ei\u0161ta i uplitanja razli\u010ditih diskursa u polje umetni\u010dkog. U tom kontekstu tradicionalno posmatrano umetni\u010dko delo izgubilo je metafizi\u010dki aspekt i njegova originalnost\/posebnost transformisana je u sveop\u0161tu tendenciju teorijskih koncepata. ‘Drugim re\u010dima, izmena tradicionalnog pojma (umetni\u010dkog) medijuma, uticala je na transformisanje ideje \u010ditave kulture, tradicionalne umetnosti i njoj odgovaraju\u0107e esteti\u010dke paradigme, koja je, povratno delovala na stvarala\u010dku praksu umetnika\/ca i umetni\u010dkih grupa koje aktivno deluju u prostoru postdigitalne<\/em> i postnet kulture.’[1]<\/a><\/a> Dakle, na\u0161a neoliberalna stvarnost dru\u0161tva spektakla prouzrokuje to da smo ‘naviknuti’ na ekstenziju diskursa savremene umetnosti , dok (skoro izop\u0161tene) tradicionalne medije \u010dak vi\u0161e i ne znamo kako da posmatramo, osim kao relikte kulturne ba\u0161tine.<\/p>\n Kada je Eri\u010deva izlo\u017eba u pitanju, njeno pozicioniranje u prostor Mestne galerije kao institucije tradicionalnijeg karaktera svakako odgovara i karakteru same izlo\u017ebe. Posmatraju\u0107i radove zaklju\u010dujemo da je umetnik veoma dobar crta\u010d i slikar, ali sami radovi su blago interaktivni, odnosno participacija posmatra\u010da je minimalna i svodi se tradicionalnu distinkciju atrificirani objekt-posmatra\u010d. Tako\u0111e, radovi ne zahtevaju prethodno teorijsko utemeljenje, dakle nisu proizvod koncepta, \u010dime se interpretacija zna\u010denja skoro potpuno prepu\u0161ta posmatra\u010devim perceptivnim mo\u0107ima. Neka od pitanja jesu i kojoj vrsti publike je ova izlo\u017eba namenjena, koji dru\u0161tveno-kulturni kontekst aktuelizuju radovi, da li se u toku gledanja izlo\u017ebe kod posmatra\u010da odvija trasformacijski aspekt partcipacije.<\/p>\n ‘Dvostruki status estetike danas (hipostaza i kritika) otvara se i kao pitanje dometa same umetnosti u odnosu na stvarnost- ili \u0107e ona biti medijski formatirana i kodifikovana jezikom naprednih tehnologija i sveta biznisa, ili \u0107e njena kriti\u010dko-stvarala\u010dka pozicija rezultirati nekakvim novim kvalitetom, koji \u0107e u izvesnom smislu, delovati na izmenu stvarnosti.’[2]<\/a><\/a> S tim u vezi ovom izlo\u017ebom, kao i svim izlo\u017ebama akademskih umetnika, konstantno se redefini\u0161u i kriti\u010dki ispituju savremene umetni\u010dke prakse i tendencije \u010dime se uti\u010de na heterogenost umetni\u010dke produkcije.<\/p>\n Amalija Stojsavljevi\u0107<\/em><\/p>\n Fotografije: Rudi Stupi\u0107<\/p>\n <\/a>[1]<\/a> Divna Vuksanovia, Estetika, kultura i savremena umetni\u0161ka praksa<\/em>, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 2011, br. 17, str. 306.<\/p>\n <\/a>[2]<\/a> Divna Vuksanovia, Estetika, kultura i savremena umetni\u0161ka praksa<\/em>, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 2011, br. 17, str. 308<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kritika razstave Milan Eri\u010d: Nepregledna razstava 11. 10.\u22123. 12. 2012, Mestna galerija, Ljubljana Kustos: dr. Sarival Sosi\u010d Retrospektivna izlo\u017eba Milana Eri\u010da pod nazivom Non Overview Exhibition realizovana u prostoru Mestne galerije Ljubljana, pored toga \u0161to vizuelno predo\u010dava \u010detrnaestogodi\u0161nje stvarala\u0161tvo umetnika, tako\u0111e otvara pitanja interpretiranja i situiranja tradicionalnih umetni\u010dkih medija u kontekstu ere globalnog tr\u017ei\u0161ta, mas-medija […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4056,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19,23,17],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4041"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4041"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4041\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9256,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4041\/revisions\/9256"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4056"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4041"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4041"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.worldofart.org\/arhiv.worldofart.org\/aktualno\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4041"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n
\nIzlo\u017eeni radovi uklju\u010duju crte\u017ee, slike i objekte koji kreiraju lako \u010ditljiv vizuelni jezik, dok je narativna dispozicija radova takva da se insistira na formalnom i sadr\u017eajnom dualizmu unutar kompozicije prostora. Najbolji primer ovih relacija mo\u017ee se primetiti u po\u010detnoj prostoriji koju ispunjavaju radovi The Afternoon, Libert\u00e9, egalit\u00e9, fraternit\u00e9 , Slovar Dictionary, The Two brothers i Two Ways<\/em>. Prvi crte\u017e je ra\u0111en tu\u0161em, velikih dimenzija, modularno fragmentiran i sa brojnim detaljima tematizuje socijalni narativ. Na njemu su predstavljene tri antropomorfne senke\/oblici sa\u010dinjeni i okru\u017eeni brojnim malim ljudima koji ih izgra\u0111uju poput nekakvih mehanizama \u010dime se donekle potencira humanisti\u010dki aspekt tehnologije i njenih konstruktivnih mogu\u0107nosti. Drugi je tako\u0111e fragmentiran i prikazuje rascvetalo cve\u0107e \u017eivih i dre\u010davih boja iznad kojih vijori natpis Libert\u00e9, egalit\u00e9, fraternit\u00e9<\/em>, dok crte\u017e olovkom Slovar Dictionary<\/em> prilago\u0111en neravnoj zidnoj povr\u0161ini tematizuje floralne motive na izolovanom par\u010detu zemlje. Rad The Two brothers<\/em> na zidu pro\u0161iruje polje crte\u017ea, izlazi u prostor i postaje objekt kojim dominira de\u010dija igra\u010dka dinosaurusa, i na kraju prisustvo ready made objekata (nagi torzo lutke iz izloga prekriven kesom) The Two Ways<\/em> u me\u0111uprostoru predstavlja komunikacijsku spregu izme\u0111u ostalih radova \u010dime se stvara vizuelni totalitet te ‘\u0107elije’. Dakle, jukstapozicioniranjem razli\u010ditih medija i sadr\u017eaja u zasebnim prostorima galerije obezbe\u0111uju se razli\u010dite semanti\u010dke interpretacije kako u okviru ‘\u0107elije’ tako i u kontekstu cele izlo\u017ebe. <\/p>\n
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n
\n